download

PREPORUKE GORANA RADOVANOVIĆA

1. BORIS RIŽI, Aliona Van Der Horst, Holandija, 2008, 59’

Ovaj film spaja nespojivo: poeziju i krimial. Nespojivo za sve kinematogarfije osim za savremenu rusku dokumentarističku školu izraslu na filmovima Kosakovskog, Dvorcevoja, Razbeškine… Tragičan uvid u pesničku dušu van Rusije malo poznatog Borisa Rižog prepliće se sa ni malo lakim slikama generacije, čije idilično sovjetsko detinjstvo prekida surova borba opstanka tokom nadolazećeg kapitalizma. Uznemirujuće i lepo!

2. DOBRI POŠTAR, Tonislav Hristov, Finska, Bugarska, 2016, 82′

Izgleda da nismo mnogo izgubili što nismo napravili film o talasu emigranata koji je zapljusnuo i Srbiju! Umesto nas su to uradili naše komšije, Bugari! I to kakav film! Pravi balkanski, u tradiciji najbolje škole srpskog dokumentarizma i češke škole igranog filma krajem šezdesetih!
Dakle, drama i komedija, dokumenatrizam sa ukusom fikicije! Izgleda da je reditelj Hristov sledio put koji je već zacrtao Andrej Paunov sa filmom Đorđi I leptiri , verovatno najboljim bugarskim filmom tokom proteke dve decenije!

3. UNTITLED by Michael Glawogger & Monika Willi (AT DE 2017, 107’)
Antropološki prizor koji počiva na čistoj filmskoj estetici! Vizuelnost kao suština filmskog jezika! Neponovilj doživljaj!! Gledalac će imati utisak da sa Gllowegerom obilazi čitav svet, i to one njegove delove sa kojima se najlakše identifikuje: prizori margine, siromšatava, arhetipske slike ljudske nemoći i bajkolikog pejsaža! Glawoggerove epske slike daleko su upečatljivije od filmova velikog nemačkog dokumenatriste Haruna Farockog i zajedno sa filmovima Urliha Seidla predstavljaju sam vrh savremene evropske dokumentaristike, sa predznakom MADE IN AUSTRIA.
Vest o Glawoggerovoj smrti zatekla me je u tonskom studiju u Berlinu na finalnom miksu mog poslednjeg fiilma “Enklava” krajem aprila 2014. Vest mi je saopštio naš zajednički sound designer I prijatelj Matz Muller. Film je završila njegova dugogodišnja saradnica i montažer filma Monika Willi,.

4. DALJINE, Nemanja Vojinović, Srbija, 2017, 72′

Ja uživam u Havani, dok ti plačeš u Majamiju je naslov jedne od možda najpopularijih novijih pesama na Kubi, koja na jedan lakonski način definiše najbolniju temu savremene kubanske stvarnosti: temu emigracije!
Za razilku od čuvenih Balseros-a (Carles Bosch I Josep Maria Domènech) koji na epski način opisuju tragediju emigracije tokom godina gladi i opšte kubankse kataklizme za vreme perioda especial-a tokom devedesetih, ovaj srpski film je intimna saga, emotivni grupni porteret jedne porodice sa glavnim likovima: mladom majkom emigrantkinjom u SAD I njenim sinom koji I dalje živi na Kubi.
Samo za razliku od pomenute pesme, promenjena je geografija: Santa Klara se pojavljuje umesto Havane, a New Jersy je zamenio Majami.
Poznato je da Kubanci ne vole filmove koje stranci prave o njima! Počev od kubanskih filmova Agnes Varde do Wim Wendersa! Ali, ovaj film srpskog reditelja će sigurno voleti…

5. TOMORROWLAND, Iran

Svetsku premijeru ovog iranskog filma na Beldocs-u treba obavezno pogledati! I to iz jednog vrlo važnog razloga: rušenja stereotipa! Dakle, stereotip koji smo( hteli ili ne) imali o Iranu kao o zemlji čije socijalne odnose prožima sveprisutni Islam, ovde je u potpunosti doveden u pitanje! Ovo je film o odrastanju i mladosti, a Teheran je tretiran kao underground životna pozornica koja se ne razlikuje, naprimer, od Beograda ili Milana. Film je verodostojan psihosocijalni portet iranskog DJ-a na fonu muzičke subkulture Teherana!