Vesti

Intervju sa Stephanom Kaas-om i Rutgerom Lemm-om
Vesti - 21.05.2018
 

Na ovogodišnjem, 11. izdanju IDFF BELDOCS 2018 festivala u okviru selekcije biografskih dokumentaraca prikazan je film Etgar Keret- po istinitoj priči, reditelja Stephane Kaas-a, koji govori o životu i radu jednog od najpoznatijih izraelskih književnika mlađe generacije, autoru kratkih priča, grafičkih novela i scenarija za film i televiziju, Etgaru Keretu. Ovo dokumentarno ostvarenje nam donosi pitku, toplu priču o čudesnom svetu ovog pisca, ovaploćenom u polu- fiktivnim narativima njegovih priča, prožetim jednostavnošću, britkim humorom, neobičnim zapletima i iznenadnim obrtima. Kroz intervjue sa autorom, njegovim kolegama, prijateljima i porodicom, prikazuje se živopisan mizanscen likova njegovih priča, otkrivajući, kako reditelj Stephane Kaas ističe, Keretovu kompulzivnu potrebu za pisanjem, koju sâm autor objašnjava potrebom da struktuira stvarnost oko nas, dajući joj smisao.
Razgovor je vođen sa rediteljem i scenaristom filma Stephanom Kaas- om i ko- scenaristom Rutgerom Lemm- om, kojeg smo imali čast i zadovoljstvo da ugostimo na BELDOCS 2018 festivalu.

1. Vi ste se upoznali sa stvaralaštvom Etgara Kereta još dok ste bili u srednjoj školi. Tako da na neki način ovaj dokumentarac predstavlja rezultat vaše dugogodišnje fascinacije ovim piscem i njegovim pričama?

Rutger: Da, nas dvojica smo išli u istu školu. Jednog dana, u školskom dvorištu Stephane mi je pričao o ovom „piscu apsurda“ kojeg je otkrio- Etgaru Keretu. Prepričavao mi je njegove kratke priče i vrlo brzo me kompletno opčinio tim štivom. Etgarove priče bi sasvim tačno mogle da opišu kako smo se mi tada osećali. Voleli smo tu vrstu „apsurdnog“ humora. Jedna od tih priča koja nas je potpuno fascinirala bila je Fatso.
Kasnije, kada sam kao mladi novinar boravio u Tel Avivu, imao sam priliku da intervjuišem Etgara. Na moje iznenađenje, on je pristao na intervju. Noć uoči intervjua, pažljivo sam pripremio sva pitanja, međutim, tokom samog intervjua, Etgar je ignorisao sva moja pitanja i jednostavno mi ispričao nekoliko svojih priča. Mnoge od ovih priča našle su svoje mesto u filmu- priča u kojoj se upoznaju njegovi roditelji, zatim priča o nemačkom izdavaču…
I još nešto, znate, ja uvek putem intervjua želim da postanem prijatelj sa osobom koju intervjuišem, kojoj se divim. Jednostavno želim da razgovaram sa njom, potajno se nadajući da ćemo postati prijatelji. Međutim, kada je reč o Etgaru, bio sam siguran da će me zaboraviti odmah nakon intervjua- delovao je kao da živi u nekom svom svetu, svetu svojih priča, jednom divnom svetu. Ali kasnije, kada sam se vratio u Amsterdam, saznao sam da on želi da me vidi, da razgovara sa mnom. Nisam mogao poverovati u to- mislio sam da me je pomešao sa nekom drugom osobom. Onda sam njemu i njegovoj ženi Širi pokazao grad, popušili smo džoint i – postali smo prijatelji.

2. U početku ste imali ideju da napravite kratak film o jednoj od njegovih priča Fatso, koju obojica najviše volite. Međutim, ipak ste se odlučili za dokumentarac o životu Etgara Kereta i kreativnom procesu osmišljavanja priča i samom pripovedanju. Kako je došlo do toga?

Stephane: Nakon Rutgerovog intervjua sa Etgarom, shvatili smo da su Etgarove priče i sve ono što mu se svakodnevno dešava isto tako zanimljivi i čudesni kao i svet njegovih priča. Zapitali smo se: da li su sve ove priče istinite? Čak i ako nisu, on je svakako jedan od najvećih pripovedača čiji rad poznajemo, tako da nas je zanimalo kako on to uspeva? Na koji način njegov um funkcioniše, kako dolazi do ideja za priče koje osmišljava?

3. Pomenuli ste ranije da su pripreme i rad na filmu trajali četiri godine. Zašto je proces snimanja filma toliko dugo trajao?

Rutger: Kada smo odlučili da snimamo film, otišli smo u Izrael kako bismo istraživali i zaista upoznali Etgara i njegovo okruženje, sredinu u kojoj živi, gde nalazi inspiraciju. Konkurisali smo za dobijanje sredstava za snimanje filma, što je bilo jako teško, jer distributeri nisu verovali da mi jednostavno možemo da napravimo dugometražni film koji bi predstavljao mešavinu dokumentarnog filma, animacije i fikcije. Rekli su nam: „To je preveliki zalogaj za mlade reditelje, kao što ste vi, koji se nalaze na početku karijere“ . Na kraju su ipak prihvatili rizik, ali su nam odobrili vrlo mali budžet za realizaciju filma. Sâmo snimanje je trajalo otprilike dve nedelje. Najviše vremena je proteklo u pisanju scenarija i u montaži.
Stephane: Bio je veliki izazov montirati ovaj film. Etgar piše kratke priče. Dok smo razvijali scenario za film, uvideli smo da je prilično teško snimiti dugometražni film o nekome ko piše kratke priče. Ako na početku ispričaš priču sa „velikim“ krajem, to ne mora istovremeno značiti da je to dobar svršetak za film. Napravili smo otprilike 1000 verzija…
Rutger: Ja sam komentarisao svaku od snimljenih verzija.
Stephane: Da, to je još više otežalo snimanje. Ali na kraju, nakon 980 verzija, pronašli smo pravi radni štimung i sve je počelo da funkcioniše, da se odvija kako smo želeli. Sve je došlo na svoje mesto.

4. Kako je Etgar Keret reagovao kada ste mu rekli da želite da napravite film zasnovan na njegovom životu? Da li je bio iznenađen idejom o snimanju filma o njemu? Kada je reč o filmu, strukturi i scenariju, da li je on imao neke sugestije, ideje? Da li je na neki način učestvovao, intervenisao tokom snimanja filma?

Stephane: Poslali smo mu e- mail u kojem smo mu opisali šta bismo želeli da uradimo. Na naše veliko oduševljenje i zadovoljstvo, on je rekao: „To bi bilo zaista zabavno!“.
Rutger: Etgar nam je rekao: „Kada je reč o dokumentarnim filmovima i sličnim projektima, ja uvek kažem ne. Ali, ova vaša ideja o dokumentarcu mi deluje sasvim drugačije. Podsetili ste me na mene kada sam bio mlađi. I mene su tada puno puta odbijali. Tako da nisam želeo da budem jedan od tih ljudi sada“.
Stephane: Etgar ima mnoštvo ideja koje je podelio sa nama. Ja sam ga strpljivo slušao i beležio ih. Usvojio sam one koje su bile odgovarajuće, a one koje nisu sam odbacio. Etgar je uvek poštovao moje odluke. Tako da je on bio uključen u stvaralački proces, ali više sa svojim savetima u vezi sa nekim malim izmenama i kako bi dodao neke stvari. Jer, kao što znate, i on je reditelj. Dao nam je sjajne savete o tome kako da organizujemo poslove oko snimanja i produkcije filma. I dalje se često konsultujemo sa njim oko tog aspekta stvaralačkog procesa. Veoma je zabavno.

5. Koja je bila ključna stvar koja vas je fascinirala u vezi sa ovim autorom- da li je to intrigantan karakter njegovih priča, prožet jednostavnošću i lakoćom, sa mnoštvom zapleta i iznenadnih obrta, ispričanih kroz neku vrstu osobenog, oštrog i uvrnutog smisla za humor, karakterističnog za skoro sve njegove priče?

Rutger: Sve te stvari su nas opčinile! U osnovi, mi smo želeli da otkrijemo koji je razlog njegovog kompulzivnog pripovedanja, koji je izvor njegove stvaralačke energije, koja je to pokretačka snaga? Kada započne sa pripovedanjem, on jednostavno ne može da stane. On je za mene najbolji pripovedač kojeg poznajem. Takođe me je zanimalo šta sve možemo da naučimo od njega.
Stephane: Upravo tako, shvatili smo da je pripovedanje od suštinskog značaja za ljudski život, kao što su to hrana i kiseonik. Etgar je ultimativan primer za ovu tvrdnju. Isto tako, želeo sam da saznam šta je potrebno kako bih postao bolji pisac, tj. na koji način mogu usavršiti pisanje priča, tj. pripovedanje. Mislim da bi svako ko želi da postane dobar pisac, trebalo da posluša šta o tome ima da kaže Etgar Keret i da samim tim pogleda naš film.
Rutger: Takođe, ova kombinacija fantastičnih elemenata i surove stvarnosti je fascinantna. Etgarove priče su nadrealne, ali u isto vreme zvuče veoma istinito.

6. Mnogi trenuci u njegovom životu nose, izvesnu težinu, određenu vrstu tereta. Oba njegova roditelja su preživela Holokaust, jedan od njegovih najboljih prijatelja je oduzeo sebi život tokom služenja vojnog roka. On takođe tako reći nosi sopstveni krst, imajući u vidu da je kao dete jedva preživeo, uprkos doktorovim tvrdnjama da će poživeti samo jednu ili dve sedmice. Uprkos svim užasima i nedaćama sa kojima se suočavao tokom života, kao i svakodnevici ispunjenoj nepredvidivim okolnostima u krajnje nestabilnom okruženju, stiče se utisak da on u svojim pričama pokušava da pronađe izvesni smisao tako što osmišljava i reinterpretira stvarnost, na taj način što dodaje izmišljene, nadrealne elemente u svoje priče?

Rutger: Jedan holandski radio novinar nam je jednom prilikom rekao: „Prvi put kada sam gledao vaš film učinio mi se veoma duhovitim. Drugi put kada sam ga gledao, shvatio sam da je zapravo tragičan“. Slažem se, postoje dve strane Etgara Kereta. Mi smo u stvari želeli da pokažemo njegovu mračnu stranu, koja zapravo predstavlja osnovu njegovog pripovedanja.
Stephane: Da, priče nas ne mogu spasti gladi. U slučaju gladi, bolje je jesti nego ispričati priču. Ali priče daju smisao našim životima. Posebno za Etgara. On je imao prijatelja koji je patio od depresije i koji ga je pitao da mu navede „bar jedan dobar razlog da živi“. Etgar u tom trenutku nije mogao da smisli dobar odgovor i kasnije, nakon nekog vremena je izgubio tog prijatelja. Ovaj događaj ga još uvek progoni i Etgarove priče su tu da nas oraspolože, čine pozitivnim, da bude empatiju u nama u odnosu prema drugim ljudima, kako bismo razumeli bolje sve ono što se događa i drugima i nama samima. Tako da, ako se posmatra na taj način, njegove priče nas, u neku ruku, mogu spasiti. Svaka dobro ispričana priča može poslužiti kao argument opstanka, kao lajtmotiv za život.

7. Na nekoliko mesta u filmu pojavljuje se jedan isti motiv- cev, koja je istovremeno i naziv jedne od njegovih najpoznatijih priča. Ovaj motiv se pojavljuje u trenutku kada Etgar govori o životu i smrti i pokušava da objasni zašto se on uvek odlučuje za život. On na neki način koristi cev kao metaforu koja označava da uvek postoji određeni izbor, alternativa. Da li ova metafora nije slučajna?

Rutger: U priči „Cevi“, njegovoj prvoj priči, cev predstavlja metaforu koja označava samoubistvo kao izlaz i istovremeno odustajanje od suicida, kao način da se izabere izlaz, život, a to je u Etgarovom slučaju- pisanje. Mislim da je to veoma humano, zato što se samoubistvo ispostavlja kao realna opcija za veliki broj ljudi. Ja često razmišljam o tome. Ne tako ozbiljno, ali ponekad pomislim: „Čoveče, kako bih voleo da jednostavno nestanem na neko vreme. I tako prekratim sve svoje muke i neizbežan bol koji život nosi sa sobom“. I onda ustanem iz kreveta, uzmem u naručje svog sina, nahranim ga i onda počinjem da pišem. Ali na kraju, to je izbor sa kojim svako od nas živi.
Stephane: Da, namerno smo ubacili neke metafore u film, kao neku vrstu ne- verbalnog načina kako bi se ilustrovao svet Etgara Kereta. Jedan od načina bio je da snimamo cevi u Tel Avivu. Drago mi je da ste to primetili.

8. Glavni fokus u filmu je stavljen na pripovedanje Etgara Kereta i živopisan svet njegove mašte, reflektovan kroz mnoštvo čudesnih likova i neočekivanih događaja i preokreta. Bogatstvo njegovog unutrašnjeg sveta takođe predstavlja način na koji on komunicira u svakodnevnom životu. U jednom trenutku, on u filmu navodi da je potreba za pisanjem u osnovi potreba se struktuira stvarnost oko nas, da se istoj da određeni smisao. Postoji čitav proces osmišljavanja i pisanja priča koji se razotkriva u filmu?

Rutger: Rad na ovom filmu, sa Etgarom Ketetom mi je puno značio u smislu toga što sam naučio kako da unapredim proces pisanja, kako da bolje pišem zapravo. Nalazim da je citat „struktuirati realnost oko nas, osmisliti realnost“ vrlo human. Ukoliko mi se život nalazi u haosu i ako postoji rizik da „izgubim sebe“, moram napisati priču, razgovarati sa prijateljima, pisati o tome. Kako bi pronašao smisao ponovo. Ono što je divno kod pisanja jeste to što te nagoni da izneseš svoje misli i osećanja što jasnije i na što duhovitiji način ukoliko je to moguće.

9. Dosada, film je dobio nagrade u kategoriji za najbolji dokumentarac iz oblasti literature i u kategoriji najboljeg debija na Master of Art filmskom festivalu u Sofiji. Koliko je vama važna ova specijalna nagrada za najbolji dokumentarac iz oblasti literature?
Stephane: Mi smo veoma srećni što smo dobili ove dve nagrade! To je priznanje kojem se nadate, znate. Ono što bismo najviše voleli, jeste da se što više ljudi zainteresuje za film, jer smatram da je poruka koju Etgar šalje, poruka koja svet u kojem živimo čini boljim mestom za život.

10. Da li imate već ideju o nekom budućem projektu, filmu?

Stephane: Ja radim na dokumentarcu o „ljudskim zoološkim vrtovima“, u kojem Evropljani „govore“ o Afrikancima, izvrgavaju ih ruglu. Takođe radim na seriji dokumentaraca o portretima umetnika, opet sa obiljem fiktivnih elemenata.
Rutger: Ja pišem roman o pripovedanju i depresiji, a takođe radim dve televizijske serije, komedije.
Stephane: Još uvek nemamo ideju o nekom novom zajedničkom projektu/ filmu.
Rutger: Ne, još uvek se oporavljamo od ovog filma, ha ha. Ali, naše prijateljstvo je sada jače nego ikada. Tako da, ko zna..

Radmila Veljović

<
>