O festivalu

Mladen Vušurović, direktor festivala Beldocs

S DESETIM LJETOM

Evo nas pred desetim izdanjem Beldocs međunarodnog festivala dokumentarnog filma i moja najbolja očekivanja koja sam mogao da imam, kada je ova avantura tako nenadadno započela, danas su višestruko nadmašena. Dobili smo podršku i prepozati smo kao značajni evropski festival od strane Creative Europe programa Media potprograma na dva poziva, za razvoj projekta Beldocs Marketa u maju 2016.godine, i za razvoj Beldocs festivala – ova vest je objavljena 8. aprila 2017. A za tri projekta smo konkurisali, bilo kao nosioci aktivnosti ili partneri u projektu, rezultate očekujemo uskoro sa solidnom dozom optimizma, iz vrlo prostog razloga jer su ciljevi Creative Europe i Media potprograma jasno zacrtani i definisani, a zanat osmišljavanja, vođenja, organizacije i produkcije festivala smo kroz desetogodišnje iskustvo bez sumnje ispekli i savladali, što je najbolja vest.

Ovogodišnje izdanje ima 89 filmova iz 40 zemalja sveta, svrstanih u trinaest programskih celina, u četiri premijerne sale,  za koje verujemo da su dobro smišljeni programi, s posebnom pažnjom na sadržajnoj raznovrsnosti i outreach-u, pojmu koji sam prvi put susreo tokom posete Visions Du Reel festivalu u Nyonu 2006. godine. S pominjanjem outreach- a u dokumentaristici susreo sam se bezbroj puta posle, upravo osnovnim postulatom festivala dokumentarnog filma, očenašem festivalske dokumentaristike, koji me je naučio da bez ciljane promocije publika se neće pojaviti na projekciji filma, bez obzira koliko film može biti dobar, ili koliko je priznanja širom sveta stekao. Danas naš tim outreach promocije radi već treću godinu zajedno, prošlogodišnji rezultati u povećanoj posećenosti projekcijama bili su ohrabrujući da se za ovogodišnje izdanje odlučimo sa nekoliko novih programa, i to u sali Kinoteke koja nosi ime Dinka Tucakovića, u Kosovskoj ulici, a ostale tri sale su bile i na prošlogodišnjem izdanju festivala. Raznovrsnost programa, mnogobrojni gosti koje daju dodatnu vrednost filmskoj projekciji kroz razgovor s njima, i obuhvatan outreach tima za promociju, naveće nam je ohrabrenje da će posećenost biti dobra, iako je broj filmova značajno povećan u odnosu na prošlogodišnje izdanje.

Verujemo da Beograd ima sjajan potencijal za mnogo obuhvatniji, sadržajniji, uspešniji i izazovniji festival dokumentaristike nego što je danas Beldocs, pa umesto da se podsećamo naših proteklih devet godina, želimo da zavirimo u budućnost, iz osnovnog razloga jer sve što se ne razvija odumire, a Beldocs je živi festival, to je prva odlika koja nas, hoću bez bilo kakve skromnosti da priznam, razlikuje od mnogih festivala u našem gradu. Živi festival, jer živimo za našu publiku, taj odnos s publikom se neprestalno preispituje, istražuje, premišlja, jer želimo da znamo kako naša publika diše tokom projekcije. Danas je Beldocs verujem jedini festival u gradu koji ima Savet gledalaca, koji se okuplja tokom i nakon završenog izdanja festivala, i pomno prati odziv i komentare na brojne ankete koje skupljamo, kako bi saznali gde je naš gledalac s kojim želimo da festival razvijamo.

Danas na svom desetom izdanju, Beldocs ima četiri međunarodne premijere: Manuel von Sturler, koji je 2012.godine s filmom Zamski nomadi osvojio pregršt nagrada širom sveta i nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarac, Evropskog Oskara, s novim filmom Žudnja za vidom dolazi kao međunarodna premijera u Međunarodnom takmičarskom programu. Zatim, vanredno talentovana i nadahnuta iranska rediteljka Sarvnaz Alambeigi nam donosi film Zemlja sutrašnjice, kao svetsku premijeru, ovde na Beldocsu u Beogradu takođe u Međunarodnom takmičarskom programu. Letonski reditelj Stanislav Tokalov nam je poverio međunarodnu premijeru filma o velikanu šahovske igre Mahailu Talju, a slovenačka rediteljka Varja Močnik svetsku premijeru dokumentarca Buldožer o kultnoj ex-yu muzičkoj grupi. Svi oni će biti gosti festivala, između ostalih stotinak gostiju, koliko ćemo ove godine imati tokom osam dana trajanja festivala s nama u našem gradu. Od srpskih dokumentarnih reditelja imamo šest dogometražnih svetskih premijera za srpski takmičarski program, kao i tri svetske premijere u revijalnom srpskom programu.

Na zahtevu da Beldocs u svom međunarodmom takmičarskom programu, i u drugim programima, ima samo međunarodne ili najmanje evropske premijere, mi ćemo od ovogodišnjeg izdanja ubuduće bez zazora insistirati. Time ćemo započeti utakmicu i rivalstvo s mnogobrojinim lansirnim festivalima iz Evrope, koji nam svakako služe kao putokaz. Danas smo na začelju evropskih lansirnih festivala, ali to je naša vizija, izazov i cilj za naredih deset godina,da se s tog začelja pomerimo ka nekoj sredini i vrhu. Nema veće moći u čoveku od njegove vizije, a to je vatra koja plamti i osvetljava put kojim se mora ići i stići do zacrtanog cilja, a još kada se umnoži, sabere, onda toj moći i strasti čovekovoj nema prepreke kojom ne može ovladati, toliko sam naučio vodeći i osmišljavajući Beldocs festival tokom proteklih deset godina, pa ću taj svoj nauk primeniti za naredne deset godina, ili ako to ne budem ja koji će voditi Beldocs festival, naučiću svog najboljeg naslednika za gde nam je mesto i koji su putokazi za budućnost.

Insistiraćemo na međunarodnim festivalskim premijerama dokumentarnih filmova i iz razloga što takav događaj predstavlja svojevrsno stapanje i sažimanje kultura, naše ovde gde takav film treba da oživi pred gledaocima i započne svoj put širom sveta, po drugim festivalskim dvoranama, i kulture gde je nastao, gde se porodio, gde mu je dat beleg postanka. Takvo sažimanje i stapanje nije deo slučaja bilo kakve i koje vrste, već promišljeni kosmički i univerzalni jezik i dijalekat, govor i slušanje, jedino u našoj nezrelosti i nedoraslosti možemo da promislimo da smo inferiorni, naprotiv, bezbroj puta sam se uverio u moć i domete srpske duhovnosti i kreativnosti, vizuelnog i bilo kog drugog umetničkog izraza i dometa. Suguran sam da danas mnogo toga možemo da pružimo jednom autoru – režiseru koji iščekuje momenat da njegov film izađe iz mraka i obasja bioskopsko platno, pred očima gledalaca, ovde u našem gradu. Razmena između gledaoca i reditelja autora veoma je važna i moćna u oživljavanju jednog dokumetarnog filma na platnu, i posebno, pečat koji film ponese sa svoje međunarodne premijere ga prati dugo potom.

Rečju, Beldocs neće odustati niti od svoje misije i vizije, niti od svojih zacrtanih ciljeva i ambicija, već će izgarati da ih ostvari i sustigne.